AKREDITACIJA MEDICINSKIH LABORATORIJA
Share



Akreditacija obezbeđuje poverenje u kvalitet, nepristrasno i nezavisno sprovođenje ispitivanja, etaloniranja i kontrolisanja i od suštinskog je značaja u svim oblastima pa tako i u zdravstvenoj.

Akreditacija je zvanično priznanje kojim nacionalni organ za akreditaciju nakon sprovedenog postupka akreditacije, potvrđuje da je organizacija kompetentna za obavljanje određenih poslova u definisanom obimu akreditacije.
Akreditacija predstavlja instrument kojim se ostvaruje poverenje u kompetentnost na bazi međunarodnih standarda.

Akreditaciono telo Srbije (ATS) sprovodi postupak akreditacije u skladu sa opštim zahtevima iz nacionalnih, evropskih i međunarodnih standarda, primenjujući pravila i procedure koje je ustanovilo, u skladu sa zahtevima i preporukama EA (European Cooperation for Accreditation), IAF (International Accreditation Forum) i ILAC (International Laboratory Accreditation cooperation).

ATS u okviru sistema akreditacije utvrđuje kompetentnost organizacija za obavljanje poslova ocenjivanja usaglašenosti. Po vrstama akreditacije, ATS akredituje: Laboratorije za ispitivanje (prema ISO IEC 17025) kao i laboratorije za etaloniranje (prema ISO IEC 17025). Medicinske laboratorije se mogu akreditovati prema ISO IEC 17025 kao i ISO 15189.

Akreditaciono telo Srbije je propisao pravila koja se moraju primeniti za akreditaciju, uslove za dodelu, održavanje i obnavljanje akreditacije, i uslove pod kojima će se akreditacija odbiti, suspendovati, oduzeti ili ponovo dodeliti. Akreditacija se dodeljuje organizacijama koje prihvataju i zadovoljavaju kriterijume kompetentnosti.

Kriterijumi za sticanje i održavanje akreditacije su utvrđeni u:

  • Zakonu o akreditaciji
  • Srpskim standardima i uputstvima koji sadrže opšte kriterijume, odnosno zahteve koje treba da ispune podnosioci prijave za akreditaciju
  • Dokumentima sa obaveznom primenom kao što su smernice za primenu evropskih i međunarodnih standarda i uputstava iz oblasti ocenjivanja usaglašenosti koje su izdale EA, IAF i ILAC
  • Pravilima akreditacije


Postupak akreditacije obuhvata šest faza

  1. Informisanje o postupku akreditacije i podnošenje prijave

Informacije o pravilima akreditacije i neophodnoj dokumentacija tzv. Lista dokumenata koji sadrže zahteve koje treba da ispuni podnosilac prijave za akreditaciju i akreditovano telo za ocenjivanje usaglašenosti (TOU) dostupni su na web strani ATS-a. Standardi u kojima su dati zahtevi mogu se kupiti u Institutu za standardizaciju Srbije (ISS) ili se naručiti putem web strane ISS-a.

  1. Razmatranje prijave za akreditaciju, ugovaranje i preliminarna poseta

Prijava za akreditaciju se evidentira u ATS-u i preispituje celovitost i adekvatnost dokumentacije, o čemu se podnosioc prijave obaveštava. Nakon prihvatanja prijave za akreditaciju, ugovorom se uređuje dalja saradnja i odnos ATS-a i podnosioca prijave. U ugovoru su navedena prava i obaveze ugovornih strana kao i način sprovođenja postupka akreditacije. Podnosilac prijave, prilikom ugovaranja može da se izjasni za realizaciju preliminarne posete tokom koje treba da se oceni njena spremnost za ocenjivanje.

  1. Priprema za ocenjivanje

U skladu sa veličinom TOU i raznovrsnosti oblasti i obima za koji se traži akreditacija ATS imenuje tim za ocenjivanje, koga čine vodeći ocenjivač i odgovarajući broj tehničkih ocenjivača i/ili tehničkih eksperata za svaku oblast ocenjivanja. Na imenovani tim, ATS tražu pisanu saglasnost od podnosioca prijave.

  1. Ocenjivanje – pregled dokumentacije, osvedočenje na licu mesta, otklanjanje eventualne neusaglašenosti

Pregledom dokumentacije se utvrđuje usaglašenost dokumentacije sa zahtevima referentnih dokumenata za prijavljenu vrstu i obim akreditacije. Za svako ocenjivanje vođa tima u saradnji sa ostalim članovima tima izrađuje plan ocenjivanja i usaglašava termin za sprovođenje ocenjivanja na licu mesta sa podnosiocem prijave. Plan obavezno sadrži  eksplicitno navođenje postupaka ocenjivanja usaglašenosti koji će biti predmet osvedočenja. Ocenjivanje na licu mesta sprovodi se u skladu sa procedurom ATS-a i sastoji se od uvodnog sastanka, ocenjivanja i završnog sastanka. Tokom ocenjivanja timu je omogućen uvid u sva relevantna dokumenta, pristup u sve prostorije koje su u vezi sa poslovima ocenjivanja usaglašenosti za koji se traži akreditacija kao i kontakt sa osobljem koje je uključeno u poslove obuhvaćeno ocenjivanjem.

  1. Dodela akreditacije – Odluka o akreditaciji i Sertifikat o akreditaciji

Nakon završenog ocenjivanja i otklanjanja eventualnih neusaglašenosti tim za ocenjivanje daje preporuku u vezi sa akreditacijom. Komisija za akreditaciju ATS-a razmatra date zaključke iz predmeta na osnovu kojih donosi odluku o akreditaciji te se izdaje Sertifikat o akreditaciji za prijavljeni Obim akreditacije.

  1. Nadzor i ponovno ocenjivanje obavljaju se sa ciljem osiguranja stalnog zadovoljenja propisanih zahteva za poslove za koje je akreditacija dodeljena.


Referentni standardi za medicinske laboratorije

Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje sadržani su u standardu ISO/IEC 17025. Struktura ovog standarda je takva da sadrži grupu zahteva koji se odnose na menadžment i grupu tehničkih zahteva, a ispunjenjem ovih zahteva, laboratorija primenjuje sistem kvaliteta u skladu sa zahtevima ISO 9001/9002 i/ili ISO/IEC 17025.

Dokumentu ISO/IEC 17025, General requirements for the competence of testing and calibration laboratories, odgovara nacionalni standard ISO IEC 17025, izdanje iz 2006. godine pod naslovom Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje.

Ovaj međunarodni standard sadrži zahteve koje laboratorije za ispitivanje i etaloniranje moraju da zadovolje, ako žele da pokažu da imaju sistem menadžmenta kvalitetom, da su tehnički kompetentne, kao i da su sposobne da daju tehnički valjane razultate.


Akreditaciona tela, koja obavljaju priznavanje kompetentnosti laboratorija za ispitivanje i etaloniranje, koriste ovaj međunarodni standard za akreditaciju. Deo 4 specificira zahteve koji se odnose na menadžment kvalitetom. Deo 5 specificira zahteve za tehničku kompetentnost laboratorija u odgovarajućem području ispitivanja i/ili etaloniranja. U poglavlju standarda ISO 17025 – 5. Tehnički zahtevi definisani su faktori koji određuju ispravnost i pouzdanost ispitivanja i/ili etaloniranja koje obavlja laboratorija i to:

5.2  Ljudski faktor (osoblje)

5.3  Uslovi smeštaja i radne sredine

5.4  Metode ispitivanja i etaloniranja, kao i metoda validacije

5.5  Oprema

5.6  Sledljivost merenja

5.7  Uzorkovanje

5.8  Rukovanje uzorcima za ispitivanje i etaloniranje

5.9  Obezbeđenje poverenja u kvalitet rezultata ispitivanja i etaloniranja

5.10 Izveštavanje o rezultatima


Značaj akreditacije medicinskih laboratorija ogleda se kroz:

 potvrđivanje kompetentnosti, kroz postupak akreditacije

 poverenje u kvalitet rada i rezultate ispitivanja

• pridruživanje sistemu akreditacije i porodici akreditovanih laboratorija kao univerzalnom modusu potvrđivanja kompetentnosti laboratorija na evropskom i globalnom planu


Specifičnost akreditacije medicinskih laboratorija.


Zahtevi specificirani u ISO/IEC 17025, iskazani su u opštem obliku i primenjuju se na sve laboratorije. Jugoslovensko akreditaciono telo danas Akreditaciono telo Srbije, još 2003. godine osnovalo je Komisiju za izradu šeme akreditacije za laboratorije u oblasti medicine sa zadatkom da uspostavi i razvije šemu akreditacije medicinskih laboratorija, uzimajući u obzir, pored zahteva referentnog standarda ISO 17025 i zahteve iz standarda ISO 15189 Quality Management in the Medical Laboratory.

Dugi niz godina, na poslovima harmonizacije sistema kvaliteta i akreditacije u Evropskoj uniji, radila je EC4 radna grupa, koja je formirana na inicijativu nekoliko članica Konfederacije evropskih društava za kliničku hemiju (European Communities Confederation of Clinical Chemistry).

Ciljevi rada EC 4 grupe sastojali su se u:

1. nameri članica da sarađuju na procesu harmonizacije kriterijuma u oblasti menadžmenta kvalitetom,

2. prepoznavanju ograničenosti primene EN 45001 i ISO 9001 kao standarda za medicinske laboratorije,

3. izradi dodatnih kriterijuma standarda koji bi obuhvatili pre- i post-analitičku fazu,

4. izradi dokumenata koji će pojednostaviti uvođenje sistema u medicinske laboratorije,

5. potrebi da se nastavi sa kontinuiranim sprovođenjem spoljašnje kontrole kvaliteta rada.

Publikacija EC4 grupe "Essential Criteria for Quality Systems of Medical Laboratories" stimulisala je ISO da 2003. godine usvoji dokument poznat kao Standard ISO 15189 "Quality Management in the Medical Laboratory". Po svemu ovaj standard je mnogo pogodniji za medicinske laboratorije i veoma značajan dokument s obzirom na to da pomaže ovim laboratorijama da razviju sistem kvaliteta na harmonizovan način. Takođe je značajno da ISO 15189 u potpunosti pokriva potrebe koje su definisane standardom ISO 9000.

Koji su bili i ostali razlozi primene standarda ISO 15189?

Standard ISO 15189 treba primenjivati za akreditaciju medicinskih laboratorija iz sledećih razloga:

  • Standard  ISO 17025 uopšteno se odnosi na sve ispitne laboratorije, pa samim tim reguliše problematiku samo jednog dela rada koji se odvija u medicinskim laboratorijama, i to je analitička faza rada laboratorije.
  • Standard ISO 15189 odnosi se na medicinska laboratorijska ispitivanja, pa samim tim osim svih elemenata koji se odnose na menadžment sistemom kvaliteta (tačka 4), u okviru tačke 5. Tehnički zahtevi, opisuje se sve što medicinska laboratorija specifično mora da ispuni u pogledu: osoblja, smeštaja i uslova okoline, laboratorijske opreme, pre-analitičkog procesa rada, analitičke faze, osiguranja kvalititeta rada laboratorije, post-analitičke faze, izdavanja rezultata itd.
  • U standardu ISO 15189 posebno je tretirano pitanje osiguranja kvaliteta rada laboratorija, kroz primenu protokola unutrašnje i spoljašnje kontrole kvaliteta, koji  u medicinskim laboratorijama obezbeđuju dobijanje kvalitetnog rezultata.
  • ISO 15189 sadrži i tri aneksa od kojih se jedan odnosi na vezu između ISO 15189 i ISO 9001 i ISO 17025, drugi na informacioni laboratorijski sistem (LIS), a treći na primenu etičkih načela u laboratorijskoj medicini.

S obzirom na specifičnosti koje su karakteristika medicinskih laboratorija, dokumenta i šema akreditacija koja se odnosi na ovu službu, osim analitičkih postupaka moraju da obuhvate i sve specifičnosti pre- i post-analitičkih postupaka koji se obavljaju u medicinskim laboratorijama. To znači da pri akreditaciji medicinskih laboratorija treba primenjivati sledeće standarde: ISO 9001:2008 Sistemi menadžmenta kvalitetom – Zahtevi, SRPS ISO/IEC 17025:2006 Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje kao i SRPS ISO 15189:2008 Medicinske laboratorije – posebni zahtevi za kvalitet i kompetentnost. Interes je pacijenata, društva i vlada da kliničke laboratorije rade prema najvišim standardima profesionalne i tehničke kompetentnosti.
Na osnovu laboratorijskih rezultata donosi se odluka o dijagnozi, prognozi i tretmanu bolesti. Pacijenti i lekari nisu uvek u prilici da biraju laboratoriju, što znači da su pogrešno urađene laboratorijske analize skupe i štetne kako za pacijente tako i za osiguravajuće društvo. Interes je laboratorije da njena kompetentnost bude potvrđena od nezavisne organizacije prema opšte prihvaćenim standardima.

Prateći tokove akreditacije medicinskih laboratorija Evrope, ali i na veliku inicijativu Društva medicinskih biohemičara Srbije, Jugoslovensko akreditaciono telo, danas Akreditaciono telo Srbije, osnovalo je početkom 2003. godine Komisiju za izradu šeme akreditacije medicinskih laboratorija. Tada je na ovim prostorima bio prihvaćen samo standard ISO 17025, pa je ova komisija imala za cilj da u svoju šemu pored zahteva referentnog standarda uvrsti i zahteve iz ISO 15189 smatrajući ga prikladnijim za ovaj tip laboratorije. Komisiju su sačinjavali stručnjaci iz svih oblasti laboratorijske dijagnostike, kako je i navedeno u definiciji medicinske tj. kliničke laboratorije. Paraleleno sa ovim zadatkom članovi Komisije zalagali su se i aktivno učestvovali u postupku prevođenja i usvajanja nacionalne verzije standarda ISO 15189 od strane Instituta za standardizaciju Srbije. Krajem 2007. godine prihvaćena je završna verzija srpskog izdanja ovog standarda koja je prvih dana sledeće godine usvojena od Instituta za standardizaciju postala zvanična kao dokument pod nazivom SRPS ISO 15189:2008 Medicinske laboratorije – Posebni zahtevi za kvalitet i kompetentnost.

Novo izdanje standarda ISO 15189: 2012 Laboratory medicine – Requirements for referent measurement laboratories je objavljeno 5. novembra 2012. godine. Utvrđen je prelazni period za novi standard ISO 15189: 2012 i to do 1. marta 2016.godine.

Od značaja su i  dokumenta koja je publikovao ILAC i to:

Ø  ILAC-G26:07/2012 Guidance for the Implementation of a Medical Laboratory Accreditation System using ISO 15189

Ø  Brošura ISO 15189 Medical Laboratory Accreditation

Velika pažnja danas se posvećuje i akreditaciji u oblasti Point-of- Care ispitivanja (POCT). Za ovu oblast prihvaćen je standard  ISO 22870:2006 Point of Care Testing (POCT) – Requirements for quality and competence. Ovaj dokument je prihvaćen i objavljen u Službenom glasniku, od strane Instituta za standardizaciju Srbije ove godine, pod imenom SRPS ISO 22870:2013 Ispitivanje uz pacijenta (POCT) – Zahtevi za kvalitet i kompetentnost. Standard ISO 22870 daje zahteve za primenu Point-of-Care ispitivanja i namenjen je korišćenju isključivo u saradnji sa ISO 15189, te će se POCT parametri prikazivati u aneksu Sertfikata o akreditaciji.

Akreditacija i medicinske laboratorije

Put ka povećanju autoriteta laboratorijske službe, a time i kvaliteta zdravstvene usluge podrazumevao je i:

§ 
formiranje Komore medicinskih biohemičara i Komore medicinskih sestara i laboratorijskih tehničara (kao strukovnih udruženja)
§ 
uvođenje sistema menadžmenta kvalitetom u medicinske laboratorije
§ 
uvođenje kriterijuma i standarda u svakodnevnom radu kao i
§ 
poštovanje mera zaštita na radu.

U nizu aktivnosti pred kojim je bilo i Akreditaciono telo Srbije, postavila se i obuka budućih tehničkih ocenjivača koji će timski obavljati eksterna ocenjivanja i nadzore u laboratorijama koje se odluče za akreditaciju prema standardu ISO 15189.
Tako je održan višednevni kurs na kome su pored zaposlenih u ATS – u učešće uzeli i stručnjaci iz medicinske biohemije i laboratorijske medicine.

Takođe, u saradnji ATS-a i Instituta za medicinsku biohemiju Kliničkog centra Srbije, kao institucije sa velikim iskustvom u sprovođenju sistema menadžmenta kvalitetoma, nastao je dokument namenjen medicinskim laboratorijama koje već imaju akreditaciju prema standardu ISO/IEC 17025. Dokument je usvojen pod nazivom Zahtevi koje treba da ispune medicinske laboratorije akreditovane prema SRPS ISO/IEC 17025:2006 da bi se akreditovale prema SRPS ISO 15189:2008.

Prvo ocenjivanje prema zahtevima ovog standarda Akreditaciono telo Srbije obavilo je u maju 2009. godine u kliničko biohemijskim laboratorijama Instituta za medicinsku biohemiju Kliničkog centra Srbije. Institut za medicinsku biohemiju KCS je prva medicinska laboratorija na ovim prostorima koja je još 2000. godine sprovela sve aktivnosti na uvođenju sistema menadžmenta kvaliteta prema standardu ISO 9001:2001 i akreditaciju prema standardu ISO 17025 (koji je do danas doživeo više revizija). Od 2009. godine Institut za medicinsku biohemiju KCS pored zahteva ISO 9001 i ISO 17025 svoj rad obavlja i prema zahtevima standarda ISO 15189. Danas je u Srbiji prema ovom standardu akreditovano više od 20 medicinskih laboratorija.


Šta je pokazalo iskustvo Centra (Instituta) za medicinsku biohemiju Kliničkog centra Srbije?

Implementirana je definisana tehnologija rada. Ostvaruje se odgovarajući rad u svim fazama laboratorijskog procesa. Optimalno se koriste postojeći kapaciteti i radni zahtevi. Postiže se visoka efikasnost u radu. Postiže se visoka tačnost laboratorijskih rezultata. Postiže se tražena hitnost u dobijanju rezultata. Ostvaruje se dobra komunikacija korisnika usluga (lekara i pacijenata) sa Institutom. Ostvaruje se dobra saradnja sa drugim službama Kliničkog centra Srbije.

Akreditacija zdravstvenih ustanova

Usvajanje novih sistemskih zakona u 2005. godini (Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju i Zakon o komorama zdravstvenih radnika) stvorilo je preduslove za delovanje na području unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite. Zakon o zdravstvenoj zaštiti je uveo novi koncept unapređenja kvaliteta, kao i indikatore za njegovo praćenje, a predviđeno je i formiranje profesionalnih tela i komisija koje treba da prate kvalitet rada u zdravstvenim ustanovama i predlažu i sprovode mere za njegovo unapređenje, kao i formiranje Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije (AZUS). Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova uspostavljena je u oktobru 2008. godine i operativno je počela sa radom u julu 2009. godine.

Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti (2005.g., član 213) akreditacija je postupak ocenjivanja kvaliteta rada zdravstvene ustanove, na osnovu primene optimalnog nivoa utvrđenih standarda rada zdravstvene ustanove u određenoj oblasti zdravstvene zaštite, odnosno grani medicine. To je najstariji i najpoznatiji oblik spoljašnje procene kvaliteta zdravstvenih usluga širom sveta. Akreditacioni proces primenjuje standarde izvrsnosti, samoprocene i veštine zdravstvenih profesionalaca obučenih i angažovanih u okviru timova za proveru. Takođe, akreditacija pomaže organizacijama zdravstvene zaštite da otkriju sopstvene prednosti i mogućnosti napretka, a ujedno i da bolje razumeju ciljeve i složenost svog poslovanja.

Cilj akreditacije je da usmeri rad rukovodstva i svih zaposlenih kako da unaprede kvalitet svojih usluga u cilju ispunjenja očekivanja pacijenata. AZUS akreditacioni model vidi akreditacioni proces kao stalni motiv za unapređenje kvaliteta rada zdravstvene ustanove i bezbednosti pacijenta, gde zaposleni teže ostvarenju zajedničkih ciljeva. S obzirom da su medicinske laboratorije sastavni deo svake zdravstvene ustanove akreditacija po ovom modelu obuhvata i sprovodi se i u njima.

Glavni ciljevi akreditacije zdravstvenih ustanova, a time i medicinskih laboratorija su:

·    Stalno unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite, kroz uspostavljanje optimalnih ciljeva u zadovoljavanju standarda za zdravstvene organizacije, kao i uvođenje delotvornih mehanizama za njihovo praćenje;

·        
Stimulisanje i poboljšanje integracije i upravljanja zdravstvenim uslugama;

·        
Ustanovljavanje i održavanje baza podataka u zdravstvenim ustanovama koji su usaglašeni sa izabranim kriterijumima strukture, procesa i ishoda ustanovljenim za obezbeđenje kvaliteta i bezbednosti pacijenata;

·        
Podsticanje poboljšanja efikasnosti i delotvornosti zdravstvenih usluga kroz usvajanje savremenih najboljih praksi kroz proces akreditacije što će doprineti boljem korišćenju resursa u pružanju zdravstvene zaštite;

·        
Obezbeđivanje edukacije i savetovanja zdravstvenim ustanovama, menadžerima i zdravstvenim profesionalcima u vezi sa strategijama unapređenja kvaliteta i „najboljim praksama“ u zdravstvenoj zaštiti;

·        
Jačanje poverenja javnosti u kvalitet zdravstvene zaštite kroz sprovođenje transparentnog procesa sertifikacije/akreditacije i povećanje informisanosti javnosti kao i očekivanja u vezi sa modernim, bezbednim i kvalitetnim sistemom zdravstvene zaštite;

·        
Smanjivanje rizika od povređivanja i infekcija za pacijente i zaposlene.

Proces akreditacije zdravstvenih ustanova je proces kontinuiranog učenja. U okviru tog procesa ustanova-kandidat prolazi kroz sledeće faze:

  • Prijava za akreditaciju
  • Priprema za akreditaciju
  • Samoocenjivanje 
  • Spoljašnje ocenjivanje (procena od strane spoljašnjih ocenjivača)
  • Dodeljivanje akreditacijskog statusa
  • Kontinuirana provera
Osnov akreditacije, kao postupka ocenjivanja kvaliteta rada zdravstvene ustanove, na osnovu primene optimalnog nivoa utvrđenih standarda rada zdravstvene ustanove u određenoj oblasti zdravstvene zaštite, odnosno grani medicine, su standardi za akreditaciju, preporučeni i razvijeni od strane zdravstvenih profesionalaca. Standardi za akreditaciju ZU primarnog nivoa i Standardi za akreditaciju ZU sekundarnog i tercijarnog nivoa izrađeni su kroz Projekat „Razvoj zdravstva Srbije“ zajednički projekat Ministarstva zdravlja i Svetske banke. Formiranje standarda zasnovano je na međunarodnim iskustvima, imajući u vidu osnovne karakteristike koje standardi za akreditaciju moraju da zadovolje: da su jasno definisani, objektivni, merljivi i zasnovani na dokazima, da se odnose na strukturu, proces i ishod, kao i da se regularno revidiraju u skladu sa najnovijim iskustvima i dostignućima. Pri izradi standarda korišćene su smernice Međunarodne asocijacije za kvalitet u oblasti zdravstvene zaštite koja je izradila IAP (Internacionalni akreditacioni program). Standardi su prilagođeni ISKVA (ISQua) principima za izradu standarda za akreditaciju zdravstvenih ustanova, a isto tako i zdravstvenom sistemu Srbije.

U cilju razvijanja i izrade seta Standarda za akreditaciju laboratorija na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou, Agencija je u oktobru mesecu 2009. godine formirala Specijalnu radnu grupu za izradu Standarda za akreditaciju laboratorija. U Specijalne radne grupe za izradu standarda imenovani su zdravstveni radnici iz odgovarajućih oblasti, na predlog Ministarstva zdravlja, Komore biohemičara, Medicinskog fakulteta i Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Akreditacionog tela Srbije, predstavnika laboratorija na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou, zdravstvene zaštite kao i predstavnika privatnog sektora. Standardi za akreditaciju laboratorija čine sastavni deo Standarda za akreditaciju zdravstvenih ustanova primarnog nivoa zdravstvene zaštite i Standarda za akreditaciju zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite.


Zašto biti akreditovan?
Ustanova koja je dobila akreditaciju poseduje:

  • Detaljne procedure upravljanja rizicima u okviru čitave organizacije koji obezbeđuju maksimalnu sigurnost pacijentu-klijentu,
  • Sveobuhvatan sistem kvaliteta koji aktivno traga za problemima tokom pružanja usluga i nastoji da ih ispravi,
  • Usaglašenost u svim ključnim aspektima zdravstvene zaštite na način kako to propisuje Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije.

Kada organizacija dobije akreditaciju to ne garantuje da neće imati nikakve propuste, već da ukoliko se i kada takvi propusti dogode, ona poseduje uspostavljen sistem koji ih otkriva, ispravlja i nastoji da obezbedi da ne dođe do njihovog ponavljanja.

Stalno unapređenje kvaliteta i bezbednosti pacijenata je sastavni deo svakodnevnih aktivnosti zdravstvenih radnika i svih drugih zaposlenih u zdravstvenom sistemu. Stalno unapređenje kvaliteta predstavlja kontinuirani proces čiji je cilj dostizanje višeg nivoa efikasnosti i uspešnosti u radu, kao veće zadovoljstvo korisnika i davalaca zdravstvenih usluga.

Literatura:

  1. Majkić-Singh N, Poštić-Grujin A, Ignjatović S, Vodnik T. ISO 15189 – Primena u medicinskim laboratorijama. Menadžment totalnim kvalitetom 2006; Vol 34, No 1-2., 393-407.
  2. Vodnik T, Majkić-Singh N. Sertifikacija i akreditacija medicinskih laboratorija. International Convention on Quality 2008. Total Quality management & excellence, JUSK 2008; 36(1-2): 291-5
  3. Vodnik T, Majkić-Singh N. Uvođenje standarda ISO 15189 u medicinske laboratorije. XIX Konferencija o kvalitetu, septembar 2009.
  4. Markićević Lj. Značaj akreditacije medicinskih laboratorija. Jugoslov Med Biohem 2004; 23 (1) 89–91.
  5. Majkić-Singh N, Vodnik T, Ignjatović S. Menadžment kvalitetom i akreditacija medicinskih laboratorija. International Journal “Total Quality Management and Excellence”, 2010; 38(1-2) ): 263-269
  6. Akreditaciono telo Srbije. www.ats.rs.
  7. Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije. www.azus.gov.rs.

 

 

 

 

Ispred Komiteta za akreditaciju Društva medicinskih biohemičara Srbije

tekst pripremila Prim mr sci Tanja Vodnik.

 

Drage koleginice i kolege, za sva pitanja i korisne savete vezano za oblast akreditacije možete se obratiti Komitetu za akreditaciju DMBS

na e-mail: Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli

 

Share
Poslednje ažurirano ( četvrtak, 30 maj 2013 13:39 )